Tre­će iz­da­nje pod­go­rič­kog mu­zič­kog fe­sti­va­la City Gro­o­ve po­mje­ri­lo je gra­ni­ce u oče­ki­va­nji­ma, ka­ko or­ga­ni­za­to­ra, ko­ji su, ka­ko pri­zna­ju, pre­va­zi­šli sa­mi se­be, ta­ko i pu­bli­ke, ko­ja ni­je 100 po­sto vje­ro­va­la da sva­či­ji ukus mo­že bi­ti za­do­vo­ljen. Me­đu­tim, iz­ne­na­đe­ni su i sa­mi iz­vo­đa­ča koji su ovdje pr­vi put, jer su se i te ka­ko uvje­ri­li u fe­sti­val­ske ča­ri glav­nog gra­da.
Na­vi­kli da nam fe­sti­va­li ome­ta­ju sa­o­bra­ćaj, da se stva­ra­ju ne­po­treb­ne gu­žve oko mje­sta na ko­ji­ma se de­ša­va­ju ova­kvi mu­zič­ki do­ga­đa­ji, Si­ti gruv je do­ka­zao da se i bez to­ga mo­že. Uli­ca je za­tvo­re­na, pu­bli­ka je za­u­ze­la svo­ja mje­sta, spek­takl je po­čeo....
Na­vi­kli na če­ka­nje, da se iz­la­zak na bi­nu odu­go­vla­či naj­ve­ći broj go­sti­ju Si­ti gru­va je opet do­ka­zao su­prot­no. Kon­cer­ti su sve tri ve­če­ri po­če­le u tač­no na­ja­vlje­no vri­je­me.
I još na­vi­kli da se mu­zič­ki fe­sti­va­li sa me­ga svjet­skim zvi­je­za­ma de­ša­va­ju is­klju­či­vo na pri­mo­ru opet je Si­ti gruv raz­u­vje­rio nevjerne Tome. Ovo­ga pu­ta tri ve­če­ri mu­zič­kog gru­va­nja, za sva­či­ji ukus de­si­lo se u Pod­go­ri­ci na tre­ćem Si­ti gruv fe­sti­va­lu ko­ji je na­ja­vio Pod­go­rič­ko kul­tur­no lje­to.
Pr­vo ve­če fe­sti­va­la bi­lo je po­sve­će­no elek­tron­skom zvu­ku. Ve­te­ran do­ma­će elek­tron­ske sce­ne Cu­le, član DJ ko­lek­ti­va Be­at At Joe’s, imao je tu čast da otvo­ri ovo­go­di­šnji City Gro­o­ve. Na­gra­đen je apla­u­zom na kra­ju se­ta od pu­bli­ke ko­ja je još sti­dlji­vo pri­sti­za­la na sta­di­on. Po­sla­sti­ca za pre­fi­njen ukus pod­go­rič­ke pu­bli­ke bio je Fran­cuz An­to­an Kla­ma­ran. Vla­snik pri­zna­nja za naj­bo­ljeg fran­cu­skog DJ-a 2005. po­čeo je na­stup dok je pu­bi­ka još po­pu­nja­va­la pro­stor sta­di­o­na, da bi u na­red­na dva sa­ta za­jed­no sa njom po­la­ko po­di­zao at­mos­fe­ru do tač­ke klju­ča­nja uoči do­la­ska Bo­ba Sin­kle­ra. Pun par­ter Sta­di­o­na ma­lih spor­to­va od po­no­ći je pje­vao svi­je­tu da se za­u­sta­vi, jer se na bi­ni pod­go­rič­kog fe­sti­va­la na­šao je­dan od naj­po­zna­ti­jih pred­stav­ni­ka ko­mer­ci­jal­nog ha­u­sa na svi­je­tu - Bob Sin­kler.
Hi­to­vi „World, Hold On” i „Lo­ve Ge­ne­ra­ti­on” obi­lje­ži­li su pr­vo ve­če fe­sti­va­la, a Sin­kler je sa­mom po­ja­vom u cr­noj jak­ni, sa ka­rak­te­ri­stič­nom bra­dom i du­gom ko­som iza­zvao sim­pa­ti­je i ova­ci­je pu­bli­ke. Vo­žnja kroz elek­tro spejs Sin­kle­ra tra­ja­la je na­red­na dva sa­ta.
Dru­go ve­če pod­go­rič­kog fe­sti­va­la obi­lje­ži­li su ro­ke­ri Nighthawk, en­gle­ska trip hop gru­pa Mor­che­e­ba, dok je vr­hu­nac ve­če­ri bio na­stup pop zvi­je­zde iz Hr­vat­ske Dži­bo­ni­ja.
Pod­go­rič­ki rok bend Nighthawk je u tre­nut­ku odr­ža­va­nja fi­na­la Li­ge šam­pi­o­na mu­zič­ki po­ko­ra­ao pri­sut­ne na Sta­di­o­nu ma­lih spor­to­va hi­to­vi­ma svih vr­sta – od Dor­sa pre­ko Bo­u­vi­ja i Pirl Dže­ma do Maj­ki i Par­ti­bre­jer­ker­sa.
Nighthawk je na pra­vi na­čin is­ko­ri­stio pri­li­ku da svi­ra na ve­li­koj bi­ni i na­ja­vi pr­vo go­sto­va­nje trip hop gru­pe Mor­či­ba.
En­gle­zi ni­su ima­li ni­ka­kve tri­ko­ve u ru­ka­vu ko­ji­ma bi „za­pa­li­li“ pu­bli­ku, oni su do­ni­je­li sa­mo ono zbog če­ga su i do­šli na lejn ap li­stu or­ga­ni­za­to­ra – do­bru mu­zi­ku. Skaj Edvards i bra­ća God­fri već s pr­vim to­no­vi­ma pje­sme „Trig­ger Hip­pie“, iza­zva­li su ova­ci­je pu­bli­ke ko­je su no­si­le pje­va­či­cu Skaj Edvards pri nje­nom ule­tu ne bi­nu. Bi­lo je ka­ko sta­rih hi­to­va, ta­ko i no­vi­jih pje­sa­ma sa al­bu­ma na ko­jem su ra­di­li sa­mo Skaj i Ros God­fri, a ko­je ni­su na­ro­či­to dru­ga­či­je. U dru­goj po­lo­vi­ni kon­cer­ta En­gle­zi su po­ka­za­li da zna­ju i da ro­ka­ju, od­svi­ra­li su ne­ke že­šće i ple­sne pje­sme, a u od­glu­mlje­nom br­zin­skom bi­su za­tvo­ri­li kon­cert fa­vo­ri­tom fa­no­va „Ro­me Wans’t Bu­ilt In a Day“.
Dru­go ve­če Si­ti gru­va za­tvo­rio je hr­vat­ski me­ga star Dži­bo­ni, ko­ji je već na­stu­pao u Pod­go­ri­ci i na Sta­di­o­nu ma­lih spor­to­va. Uz nje­go­ve hi­to­ve na­kon agre­siv­nog ro­ka­nja En­gle­za pu­bli­ka se ni­je da­la uspa­va­ti već je faj­ront pri­zi­va­la hor­sim pje­va­njem...
Bi­lo je mje­sta i za do­bro po­zna­te hi­to­ve i za pro­mo­ci­ju ak­tu­el­nog al­bu­ma „Udi­ca“, ro­man­ti­ka nje­go­vih ver­sa i no­ta zbli­ža­va­la je lju­de. Dži­bo­ni­ja je pra­tio or­ke­star ko­ji je za­jed­no sa njim do­nio „ču­do” pu­bli­ci. Odav­no je Dži­bo­ni na­u­čio da i kad na­stu­pa pred ve­li­kim bro­jem lju­di ipak stvo­ri in­tim­nu at­mos­fe­ru.
Tre­ća noć Si­ti gru­va bi­la je po­klon pu­bli­ci. Po­če­tak za­vr­šne ve­če­ri obi­lje­ži­li su mom­ci iz ben­da Haj­vej trio ko­ji su po­red svo­jih pu­bli­ci po­nu­di­li i hi­to­ve stra­nih umjet­ni­ka. Mom­ci su pred­sta­vi­li pu­bli­ci pet autor­skih pje­sa­ma od ko­jih su tri pre­mi­jer­no iz­ve­de­ne pred pod­go­rič­kom pu­bli­kom.
Uz hi­to­ve jed­nog od naj­ve­ćih ben­do­va XX vi­je­ka, či­ji opus vo­le svi – od lju­bi­te­lja kla­sič­ne do pop i rok mu­zi­ke, a po­vo­dom 40 go­di­na od ob­ja­vlji­va­nja al­bu­ma ,,News of the World’’, ovo­go­di­šnja za­vr­šni­ca fe­sti­va­la City Gro­o­ve pro­te­ka­la je u zna­ku hi­to­va gru­pe Qu­e­en.
Ovaj sa­stav je Real Tri­bu­te band, što zna­či da osim što svi­ra­ju mu­zi­ku Qu­e­e­na, oni i iz­gle­da­ju kao čla­no­vi ori­gi­nal­ne gru­pe. Front­men ben­da Ivan Ri­sta­no­vić, scen­skim na­stu­pom, obla­če­njem i gla­som to­li­ko podsjeća na slav­nog Fre­di­ja Mer­kju­ri­ja, da bi­ste stvar­no mo­gli da po­mi­sli­te da se pje­vač vra­tio iz mr­tvih. Na­i­me, on na sce­ni (a i van nje) no­si br­ko­ve, dre­ča­ve jak­ne i uske bijele pan­ta­lo­ne, a ni dru­gi čla­no­vi ben­da ne za­o­sta­ju za njim.
I u Pod­go­ri­ci Ivan se pre­svla­čio se­dam pu­ta. Pr­vo go­sto­va­nje u Cr­noj Go­ri pam­ti­će po fe­no­me­nal­nom pri­je­mu pu­bli­ke što ih mo­ti­vi­še, ka­ko su ot­kri­li, da se što pri­je vra­te.
Na Da­vo­ra Gop­ca i Psi­ho­mo­do­pop pod­go­rič­ka pu­bli­ka je ča­ka­la ja­ko du­go. Me­đu­tim ne­dav­no go­sto­va­nje u Her­ceg No­vom i si­noć­nje na Si­ti gru­vu vra­ti­lo ga je u vri­je­me ka­da je ha­rao rok sce­nom Bal­ka­na sa­mo ovo­ga pu­ta sa ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja u pu­bli­ci. Nje­go­vi uti­sci na­kon na­stu­pa su fe­no­me­nal­ni. Ka­ko je pri­znao od bi­ne, ra­svje­te, ozvu­če­nja, do pri­je­ma pu­bli­ke ne zna što je bi­lo bo­lje i im­po­zant­ni­je....
Na Si­ti gru­vu su pro­mo­vi­sa­li nu­me­ru ko­ju su sni­li­li pri­je dvi­je sed­mi­ce „Sve će bi­ti u re­du ja pro­fuć­ko sam”. Kon­cert su za­vr­ši­li sta­rim do­brim hi­tom Sek­si ma­ga­zin. Iako ih je pu­bli­ka po­zi­va­la na bis ipak je ova rok ma­ši­na ozna­či­la kraj fe­sti­val­skog spek­ta­kla u Pod­go­ri­ci.


Na­ša mi­sija je vi­še od fe­sti­va­la
Dra­gan Bu­la­jić, di­rek­tor fe­sti­va­la Si­ti gruv i agen­ci­je Com­for­tably Numb ka­zao je da su is­tra­ja­li u bor­bi da ove go­di­ne na­pra­ve još bo­lji i ljep­ši fe­sti­val i da je Pod­go­ri­ca i Cr­na Go­ra na ovaj na­čin po­ka­za­la da je fe­sti­val­ski cen­tar.
- Za­do­volj­ni smo ka­ko je fe­sti­val pro­te­kao. Oprav­da­li smo oče­ki­va­nja pu­bli­ke i iz­vo­đa­ča. Po­mje­ri­li smo svo­je gra­ni­ce po pi­ta­nju or­ga­ni­za­ci­je i pro­duk­ci­je. Ne­vi­đe­na bi­na, la­se­ri, led ekra­ni, lajt šou efek­ti sve je bi­lo na svjet­skom ni­vou. Na­da­mo se da će Si­ti gruv bi­ti na­ša mi­si­ja ko­jom će­mo us­pje­ti da na­šoj dje­ci ob­li­ku­je­mo kva­li­tet­ni­ji mu­zič­ki ukus. Da ne idu po kom­ši­li­ku ka­ko bi ču­li vr­hin­ski mu­zič­ki zvik, bez ob­zi­ra na ža­nr. Tru­di­li smo se i na­da­mo se da smo mo uspje­li da za­do­vo­lji­mo raz­li­či­te uku­se pro­bir­lji­ve pu­bli­ke.
Ka­ko je re­kao Bu­la­jić ovaj fe­sti­val ni­je sa­mo bi­znis već mi­si­ja.
- Naj­va­žni­je je da su go­sti za­do­volj­ni. Obič­no su svi pu­ni ne­kih pred­ra­su­da kad do­la­ze kod nas. Mi smo te pred­ra­su­de raz­bi­li. Mar­či­ba trio je ostao dan du­že od pla­ni­ra­nog jer su odu­še­vlje­ni Pod­go­ri­com, mo­der­nim iz­gle­dom gra­da i to­plim pri­je­mom pu­bli­ke ko­ja zna i po­štu­je nji­hov rad. Od­mah su na isnta­gra­mu obaj­vi­li fot­ke iz na­šeg gra­da i nje­go­vih zna­me­ni­to­sti - ka­zao je Bu­la­jić.

A.Š.